Епска поезија и гусле на подручју Шумадије имају традицију која се мери вековима. Као један од устаничких упоришта Првом и Другом српском устанку, Крагујевац су походили народни песници из разних српских крајева. Народни певач тада је гуслао "у питомој земљи Шумадији,  код лијепа мјеста Крагујевца". Ту је и Вук Караџић забележио неке од најлепших десетерачких песама, као што је "Бановић Страхиња" или "Женидба Максима Црнојевића", које је управо код Амиџиног конака записао од Старца Милије, једног од најдаровитијих епских певача, док је песме "Зидање Скадра", "Урош и Мрњавчевићи", "Зидање Раванице" и "Бој на Делиграду" забележио од Старца Рашка, који се у почетку Буне на дахије настани у оближњој Сабанти. Гусле су на овим просторима биле слушане и у доба Деспота Стефана Лазаревића о чему сведочи и Манастир Каленић из 1413. Године посвећен ваведењу Пресвете Богородице задужбина протовестијара Богдана. Наиме изнад улазних врата на северној страни манастира налази се уклесан грифон са ликом гуслара као симбол борбе за очување свести о самобитности српског народа и борбе за слободу.У првој половини 19. века Вук је гусларе позивао да дођу у Крагујевац углавном преко кнеза Милоша, који им је плаћао дневнице. Тако је овај град (у то време престоница) постао центар српске усмене епике. Прича се да је и касније, пред Први светски рат, у Крагујевцу велики број кафана имао гусларе.
Да гусле у овом граду данас нису само музејски експонат, показује нам и крагујевачко Друштво гуслара "Карађорђе", које преко три деценије окупља крагујевачке гусларе, који су свом граду донели највиша признања која се у данашњем српском гусларству могу заслужити.

Опојним звуком гусала у Крагујевцу јесени 1980. Године окупи се једно повеће друштво из крајева у којима се одржала традиција доброг гусларства и започе дружење уз гусле и епску поезију.Почетком 1981. Године одржана је оснивачка скупштина и друштво је добило име: ДРУШТВО ГУСЛАРА “ВЛАДИМИР РОЛОВИЋ”. Председник друштва био је Жељко Зиројевић, секретар Машан Ђаловић, тада обојица студенти. На следећој скупштини Због потешкоћа у раду и око регистрације друштво на предлог великог епског прегаоца и народног гуслара господина Мирка Добричанина, мења име у „Карађорђе“, за председника је изабран Јаков Мујовић а за секретара Миломир Илић. Огроман допринос друштву  у досадашњен раду дали су: Јаков Мујовић који је успешно водио друштво скоро две деценије, Миломир Илић, Радиша Недовић, Жељко Видаков Зиројевић, Машан Филипа Ђаловић, Радован Ђокић, Мијат Куч, Драган Куч, Мића Раонић, Милош Батинић, Владимир Лаиновић, Милорад Лакетић, Милутин Гобељић, Радољуб Ђаловић, Небојша Чогурић, Бранимир Милошевић, Раденко Рмуш, Никола Свичевић, Милован Бекоња, браћа Величковић Влајко и Угљеша, Рајко Рмуш, Мијо Ђаловић, Драган Ловић, Мијо Рашковић, Миодраг Кукаљ. Затим : Светолик Лазовић, Дмитар Ђаловић, Мирослав Пушоњић, Милорад Костић, Драган Губеринић, Драган Ђаловић, Боро Букилић, Радојица Савић, Владан Маровић, Милан Кочановић, Миленко Цупара.

Велики допринос успесима Друштва Гуслара „Карађорђе“ дали су и гуслари који више нису наши чланови:Саша Лакетић, Властимир Бараћ, Вукашин Гвозденовић(водитељ), Веселин Дацић, Радивоје Бишевац, Јанко Бишевац. 

Као једно од најстаријих друштава „Карађорђе“ израста међу водећа друштва која у свом саставу имају изванредне гусларе, одличну публику, мајсторе за израду гусала, врхунске епске песнике- Драгослава Драга Брновића, чија је збирка песама под називом“СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА“, недавно угледала светлост дана. Иначе господин Брновић је један од најбољих епских песника ба свесрпским просторима, затим Ивана Симоновића такође изванредног песника чији се стихови такође налазе на дисковима и касетама Врхунских гуслара и госпођа Селимирка Ковачевић која заузима високо место у овој плејади исконских уметника.

У оквиру друштва постоји и школа гусала из које стасавају млади гуслари и на сву срећу друштво неће морати да брине за своју будућност. Најбољи полазници су Никола Дацић, Душан и Ненад Дреновац, Александар Букилић, Мирослав Миликић, Владимир Стојановић, Миљан Думић и Вељко Јовановић.

Једно смо од ретких друштава које има своју интернет презентацију зашта треба одати признање: Миладину Ћеранићу, Данијелу Рмушу и Душану Дреновцу.

У досадашњем раду Друштво Гуслара „Карађорђе“било је организатор следећих фестивала:

 9. Фестивала Гуслара Југославије 1985. Године

25. Фестивал Гуслара Југославије  и Републике Српске 2001. године

17. Фестивал Гуслара Србије 2009. године

Већина гуслара има снимњених самосталних касета и дискова а  2002. Године је издат у ораганизацији Друштва Гуслара „Карађорђе“ диск „Балканска Царица“ аутора Драга Брновића, снимили су је осморица истакнутих гуслара из овог друштва. . Данас друштво одржи око четири концерта годишње, а гуслари, појединачно, гостују и ван Крагујевца, углавном на традиционалним културним манифестацијама а такође друштво је одржали неколико хуманитарних концерата за своје суграђане.

Први и дугогодишњи председник друштва "Карађорђе" био је адвокат Јаков Мујовић, који је својим умећем, ангажовањем, чак и личним финансирањем, допринео да друштво данас постоји и функционише са успесима. После њега председници бивају Милорад Костић (у два мандата), Мијат Куч, Никола Свичевић (у петом мандату). Последњих пет година како Свичевић води друштво "Карађорђе", ниједан фестивал није прошао без награде и актуелни председник друштва Раденко Рмуш.

Од 2005. Године Друштво Гуслара „Карађорђе“ организује традиционалну манифестацију под називом“Светосавска Академија Гусала“. Иницијатор манифестације је Милорад Костић. А на предлог Актуелног секретара друштва Светолика Лазовића, друштво од 2005. Године додељује заслужним појединцима „Плакету за изузетан допринос у развоју и унапређењу епске поезије и гусала и афирмацију друштва гуслара „Карађорђе““. Досадашњи добитници плакете су : Бошко Вујачић, Мирко Добричанин,Јаков Мујовић, Радиша Недовић,Томислав Ђуровић, Верољуб Стевановић, Милутин Шарац, Коста Плакаловић, Рајо Војиновић, Никола Свичевић, Милорад Костић.

Друштво је 2010. Године прославило 30 година свог постојања. Свих ових протеклих година несебичну помоћ пружили су нам љубитељи гусала и доброчинитељи, такође и изузетна сарадња са Градским структурама, Српском Православном Црквом, Студентксим Културним Центром, Културно Историским Центром „Српска Круна“, Локалним Медијима без чије помоћи наш рад једноставно не би био на овако високом нивоу. Захваљујући савременим комуникацијама Друштво Гуслара „Карађорђе“ ступа у контакт са Гусларским Друштвом „Филип Вишњић“ из Кичинера у Канади, исконски чувари српског идентитета и обострана спознаја заједничких племенитих интереса на очувању Српске културне баштине доводи до крунисања заједничког рада и братимљења ова два друштва 29.01.2010. године.