Гусларство у Крагујевцу има традицију која се мери вековима. Као један од устаничких упоришта
Првом и Другом српском устанку, Крагујевац су походили народни песници из разних српских крајева. Народни певач тада је гуслао "у
питомој земљи Шумадији, / код лијепа мјеста Крагујевца". Ту је и Вук Караџић забележио неке од најлепших десетерачких песама, као
што је "Бановић Страхиња" или "Женидба Максима Црнојевића", које је управо код Амиџиног конака записао од Старца Милије, једног од
најдаровитијих епских певача, док је песме "Зидање Скадра", "Урош и Мрњавчевићи", "Зидање Раванице" и "Бој на Делиграду" забележио
од Старца Рашка, који се у почетку Буне на дахије настани у оближњој Сабанти.
У првој половини 19. века Вук је гусларе позивао да дођу у Крагујевац углавном преко кнеза Милоша, који им је плаћао дневнице. Тако је овај град (у то време престоница) постао центар српске усмене епике. Прича се да је и касније, пред Први светски рат, у Крагујевцу велики број кафана држао гусларе.
Да гусле у овом граду данас нису само музејски експонат, показује нам и крагујевачко Друштво гуслара "Карађорђе", које већ четврт века окупља крагујевачке гусларе, који су свом граду донели највиша признања која се у данашњем српском гусларству могу заслужити.
Стицајем околности у Крагујевцу јесени 1980. Године окупи се једно повеће друштво из крајева у којима се одржала традиција доброг гусларства и започе дружење уз гусле и епску поезију.Почетком 1981. Године одржана је оснивачка скупштина и друштво је добило име: ДРУШТВО ГУСЛАРА “ВЛАДИМИР РОЛОВИЋ”. Председник друштва био је Жељко Зиројевић, секретар Машан Ђаловић, тада обојица студенти. На следећој скупштини изабрано је ново и садашње име друштва “КАРАЂОРЂЕ”. За председника изабран дипломирани правник-адвокат Јаков Мујовић, секретар Милорад Илић. Ово руководство је успешно водило Друштво пуних 18 година, до тада прво у срцу Шумадије. Друштво је у свом раду напредовало а као резултат тог рада је и организација Савезног фестивала гуслара Југославије 1985. године. После овог фестивала још више ојачава и постаје познато широм српских земаља. За успешан рад заслужни су гуслари оснивачи друштва: Машан Филип, Радиша Љубомир Недовић, Мијат Љубомира Куч, Небојша Будимира Чогурић, Раденко Вукајла Рмуш, Радован Радивоја Ђокић, Светолик Чедомира Лазовић, и гуслари чланови друштва Влајко Слободана Величковић, Угљеша Слободана Величковић, Властомир Гаврила Бараћ, Веселин Војислава Дацић, Рајко Вукајла Рмуш, Радивоје Радована Бишевац, Никола Веселина Дацић и други.
Раних 90-их година прошлог века долази до реорганизације савезног фествала Југославије, с обзиром да је број пријављених гуслара за ово престижно натпевавање све више растао па је постало готово неизводљиво чути на једном фестивалу све пријављене кандидате. Тако се прешло са јединтвеног такмичења за све гусларе, на тројни ниво пласмана, па су се најуспешнији гуслари на регионалним такмичењима пласирали на републичко, а са републичког на савезно, тј. на Фестивал гуслара Србије, Црне Горе и Републике Српске.
Крагујевац је био домаћин савезног такмичења и 2001. године, када је победник био члан друштва "Карађорђе" Властимир Бараћ, иначе један од водећих народних гуслара. У овом удружењу наступао је и Саша Лакетић, такође републички и савезни првак, као и актуелни првак Србије. Када је уведено регионално такмичења, ово друштво постало је на том нивоу, екипно, троструки првак, као и петоструки првак Србије.
Први и дугогодишњи председник друштва "Карађорђе" био је адвокат Јаков Мујовић, који је својим умећем, ангажовањем, чак и личним финансирањем, допринео да друштво данас постоји и функционише са успесима. После њега председници бивају Милорад Костић (у два мандата), Мијат Куч и садашњи председник Никола Свичевић (у петом мандату). Последњих пет година како Свичевић води друштво "Карађорђе", ниједан фестивал није прошао без награде.
У Србији постоји преко тридесет гусларских удружења, а гусларско друштво "Карађорђе" ослоњено је само на своје снаге, односно, у својим редовима има само гусларе из Крагујевца, мада су неки од најистакнутијих чланови, попут Бараћа и Лакетића, из овог удружења прешли у друго, налик спортским транзитима.
У садашњем саставу друштва "Карађорђе" предњаче гуслари који су ту од оснивања, а то су Раденко Рмуш, Мијат Куч, Светолик Лазовић, Радивоје Бишевац, Угљеша Величковић, Небојша Чогурић и Рајко Рмуш. З друштву су још и Драган Ђаловић, Дмитар Ђаловић, Радољуб Ђаловић. Подмладак Друштва чине: Јанко Бишевац, Милош Зоговић, Душан Дреновац, Ненад Дреновац и Влада Стојановић.
Од старих гуслара, престарелих за гусларска такмичења, кроз друштво "Карађорђе" прошли су гуслари Радован Ђокић, Милутин Гобељић, Драган Ловић, Радиша Недовић, Миленко Рашковић, Драго Кукаљ, Влајко Величковић, Вучко Шебек, Миленко Пушоња, Милош Батинић, Зоран Бубања, Мијо Ђаловић и покојни Жарко Недовић.
2002. године у друштву је покренута и издавачка делатност, када је објављен компакт диск "Балканска царица", по теми из песме краља Николе, на коме су заједнички гуслали осморица истакнутих гуслара из овог удружења. Данас друштво одржи око четири концерта годишње, а гуслари, појединачно, гостују и ван Крагујевца, углавном на традиционалним културним манифестацијама.
Ово гусларско друштво у својим редовима има и епског песника Драгослава Брновића из Краљева, иначе једног од најуваженијих писаца песама за гусле, који је за овај инструмент написао око 25.000 стихова.
У првој половини 19. века Вук је гусларе позивао да дођу у Крагујевац углавном преко кнеза Милоша, који им је плаћао дневнице. Тако је овај град (у то време престоница) постао центар српске усмене епике. Прича се да је и касније, пред Први светски рат, у Крагујевцу велики број кафана држао гусларе.
Да гусле у овом граду данас нису само музејски експонат, показује нам и крагујевачко Друштво гуслара "Карађорђе", које већ четврт века окупља крагујевачке гусларе, који су свом граду донели највиша признања која се у данашњем српском гусларству могу заслужити.
Стицајем околности у Крагујевцу јесени 1980. Године окупи се једно повеће друштво из крајева у којима се одржала традиција доброг гусларства и започе дружење уз гусле и епску поезију.Почетком 1981. Године одржана је оснивачка скупштина и друштво је добило име: ДРУШТВО ГУСЛАРА “ВЛАДИМИР РОЛОВИЋ”. Председник друштва био је Жељко Зиројевић, секретар Машан Ђаловић, тада обојица студенти. На следећој скупштини изабрано је ново и садашње име друштва “КАРАЂОРЂЕ”. За председника изабран дипломирани правник-адвокат Јаков Мујовић, секретар Милорад Илић. Ово руководство је успешно водило Друштво пуних 18 година, до тада прво у срцу Шумадије. Друштво је у свом раду напредовало а као резултат тог рада је и организација Савезног фестивала гуслара Југославије 1985. године. После овог фестивала још више ојачава и постаје познато широм српских земаља. За успешан рад заслужни су гуслари оснивачи друштва: Машан Филип, Радиша Љубомир Недовић, Мијат Љубомира Куч, Небојша Будимира Чогурић, Раденко Вукајла Рмуш, Радован Радивоја Ђокић, Светолик Чедомира Лазовић, и гуслари чланови друштва Влајко Слободана Величковић, Угљеша Слободана Величковић, Властомир Гаврила Бараћ, Веселин Војислава Дацић, Рајко Вукајла Рмуш, Радивоје Радована Бишевац, Никола Веселина Дацић и други.
Раних 90-их година прошлог века долази до реорганизације савезног фествала Југославије, с обзиром да је број пријављених гуслара за ово престижно натпевавање све више растао па је постало готово неизводљиво чути на једном фестивалу све пријављене кандидате. Тако се прешло са јединтвеног такмичења за све гусларе, на тројни ниво пласмана, па су се најуспешнији гуслари на регионалним такмичењима пласирали на републичко, а са републичког на савезно, тј. на Фестивал гуслара Србије, Црне Горе и Републике Српске.
Крагујевац је био домаћин савезног такмичења и 2001. године, када је победник био члан друштва "Карађорђе" Властимир Бараћ, иначе један од водећих народних гуслара. У овом удружењу наступао је и Саша Лакетић, такође републички и савезни првак, као и актуелни првак Србије. Када је уведено регионално такмичења, ово друштво постало је на том нивоу, екипно, троструки првак, као и петоструки првак Србије.
Први и дугогодишњи председник друштва "Карађорђе" био је адвокат Јаков Мујовић, који је својим умећем, ангажовањем, чак и личним финансирањем, допринео да друштво данас постоји и функционише са успесима. После њега председници бивају Милорад Костић (у два мандата), Мијат Куч и садашњи председник Никола Свичевић (у петом мандату). Последњих пет година како Свичевић води друштво "Карађорђе", ниједан фестивал није прошао без награде.
У Србији постоји преко тридесет гусларских удружења, а гусларско друштво "Карађорђе" ослоњено је само на своје снаге, односно, у својим редовима има само гусларе из Крагујевца, мада су неки од најистакнутијих чланови, попут Бараћа и Лакетића, из овог удружења прешли у друго, налик спортским транзитима.
У садашњем саставу друштва "Карађорђе" предњаче гуслари који су ту од оснивања, а то су Раденко Рмуш, Мијат Куч, Светолик Лазовић, Радивоје Бишевац, Угљеша Величковић, Небојша Чогурић и Рајко Рмуш. З друштву су још и Драган Ђаловић, Дмитар Ђаловић, Радољуб Ђаловић. Подмладак Друштва чине: Јанко Бишевац, Милош Зоговић, Душан Дреновац, Ненад Дреновац и Влада Стојановић.
Од старих гуслара, престарелих за гусларска такмичења, кроз друштво "Карађорђе" прошли су гуслари Радован Ђокић, Милутин Гобељић, Драган Ловић, Радиша Недовић, Миленко Рашковић, Драго Кукаљ, Влајко Величковић, Вучко Шебек, Миленко Пушоња, Милош Батинић, Зоран Бубања, Мијо Ђаловић и покојни Жарко Недовић.
2002. године у друштву је покренута и издавачка делатност, када је објављен компакт диск "Балканска царица", по теми из песме краља Николе, на коме су заједнички гуслали осморица истакнутих гуслара из овог удружења. Данас друштво одржи око четири концерта годишње, а гуслари, појединачно, гостују и ван Крагујевца, углавном на традиционалним културним манифестацијама.
Ово гусларско друштво у својим редовима има и епског песника Драгослава Брновића из Краљева, иначе једног од најуваженијих писаца песама за гусле, који је за овај инструмент написао око 25.000 стихова.